Neki put se znalo da hipici i religiozne zamlate ulažu prigovor savesti kad služe vojsku, pa ne pipaju pušku i ne obučavaju se da ratuju i ubijaju. A onda je smišljeno civilno služenje vojske umesto služenja sa oružjem ili bez oružja. Pa je onda smišljeno da vojsku služi ko hoće.
Majke su odahnule, ne moraju više da hrane sinove, pak šalju na vojsku, Srbija se umirit ne može. Ali zašto osećam da je to sve laž?
Jer, kad grune neko njesra, a ovde malo malo pa grune, da li ću se kao majka osećati bolje ako moj sin ume s puškom, ili ako zna da puca samo mišem? Slično dilemi da li je bolje da trenira kung fu ili košarku? Dobro i loptom možeš nekom da razbiješ nos, ali bolje je ako si sposoban da ga šutneš i ne izgubiš ravnotežu.
Odbrana i zaštita su druga strana novčića napada i osvajanja. Jedno ne ide bez drugog. A pošto su hipici izumrli, a Vijetnam nije, tojest, pisovci su izgubili zalet jer su se mnogo ustondirali, a pucačina po žućkastom, crnpurastom i nehrišćanskom svetu nikad nije prestala, jer su krvožednici upali u bure spida kad su se rodili, onda, sinko, moraš da umeš da odbraniš. A to znači, da savladaš umeća napadanja.
Mir, brate, mir, odnosno pesma slušaj ‘vamo, antiratni projekat grupe Rimtutituki s početka devedesetih, ostao je u etru, kao nikad uklesani epitaf u spomenike onih koji su pali ustondirani, pokošeni svojim načinom života, koji nije znao za odbranu i zaštitu, ali je znao sve o još samo par godina za nas.
Zato, sinko, marš na trening. Kung fu, realni aikido, džiu džicu, ninđucu, nindža da budeš, pritajeni tigar skriveni zmaj. To da bi stekao samopouzdanje, naučio da se krećeš i skinuo celulit sa stomaka.
A onda, pušku u ruke. Nećeš valjda morati da se šišaš, mislim, ako može kako ‘oćeš s tom vojskom, onda može i po zapadnjački, s mrežicom za kosu. Neka ti to hipijevsko obeležje, nek’ se zna čiji si sin. A i Samson bi imao nešto o tome da kaže, a i Indijanci isto, pošto je kosa produžetak šestog čula, a pošto je 21. vek, koji nije ni humanizam ni renesansa, ni vek prosvećenosti, neka bude vek integracije svega upotrebljivog i korisnog sa svim što suštinski jeste i potencijalno može da bude.
Ne znaš o čemu ti pričam? Nema veze, samo ti nauči da se služiš rukama, nogama, pištoljem, puškom, automatom, haubicom, bacačem plamena, da voziš motor, auto, kombi, kamion, šleper, autobus, gliser, helikopter, avion. Marinac da budeš, koji je u stvari Nindža, koji je u stvari Samson, koji je sin svoje majke, matore hipike, koja se maskirala i infiltrirala.
Sa lulom mira među zubima.
Možeš da praktikuješ, propagiraš, braniš i uspostavljaš mir, samo ako si dobro naoružan.
Najveće umeće najvećih majstora ubilačkih borilačkih veština je da ih niko ne napadne.
Aleksina Đorđević