Ne volimo decu
To je sasvim razumljivo. Mnogi ljudi koji vole decu, zapravo vole tuđu decu i imaju divan odnos sa njima. Ali nakon tog plemenitog iskustva, vraćaju se u svoje živote neopterećeni obavezama prema toj deci – ne moraju ničeg da se odreknu, ni trenutka sna ili poslednje kockice čokolade zbog nekog deteta. Takođe, postoje i ljudi koji prosto ne vole decu, jer su deca dosadna, bučna, neuredna, zahtevna, naporna i oni nemaju nikakvu želju da pokušavaju sa njima da komuniciraju. Voleti decu je prilično širok pojam, koji ne garantuje da će neko ko voli decu biti divan roditelj, niti da se neko ko ih uopšte ne voli, neće jednog dana zaljubiti u sopstveno dete. Međutim, doživljaj dece kao bučnog, zamornog, iscrpljujućeg, skupog i nepotrebnog opterećenja u životu, mnogo pomaže u odluci da nemamo decu i da se ne osećamo loše zbog toga.
Ne volimo odgovornost
Sve ostale vrste odgovornosti koje preuzimamo u životu, pružaju nam predah. Vikendom ne moramo na posao. Partner može da brine sam o sebi, kuću možemo da zapustimo, ako nismo raspoloženi da je sređujemo, a možemo i da platimo nekome da je sredi umesto nas. Odgovornost prema sopstvenim željama i potrebama nas nikada ne zamara, već nas vodi putem uspešnog, ispunjenog i zadovoljnog života. Ali odgovornost prema deci je nešto potpuno drugačije. Od trenutka kada postaneš roditelj, više to ne prestaneš da budeš do kraja života. Nema odmora i odustajanja od te odgovornosti i obaveze.
Pročitajte još i ovo:
Psovačka mantra: Kako da odgurnete brige? (BLOG)
Da li vam se smučilo da svakoga razumete i savetujete? (BLOG)
Kosmički zakon dobrote i davanja (BLOG)
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.supermodamanagmenet.com, www.www.pictigar.com,www.hommemodel.com
Brankica Milošević
