Ponekad nije potrebno doneti prave odluke
Zapravo, ponekad nije potrebno uopšte donositi odluke. Kako da znaš da li treba da se prepustiš i slediš svoje srce u odnosu koji na neki način predstavlja opasnost za tebe, zbog koga te upozoravaju tvoji najbliži i u kome niko ne vidi ono što ti vidiš i doživljavaš? Razum ti govori da se oni brinu za tebe, ali neki ti prosto zavide više nego što se brinu, a srce ti kaže da se prepustiš, da posle ne bi zažalio što nisi. Ti si taj koji će svojim životom snositi posledice izbora razuma ili srca. Zato nemoj da napraviš taj izbor, nego se umiri, ne čini ništa protiv sebe, uključi sve svoje duhovne moći i budi svestan svega. Primaj signale, informacije, vibracije i osvešćuj ih – ne tumači ih ni razumom ni srcem, samo ih primaj. Tvoje biće zna šta treba da čini, samo mu dozvoli da se poveže sa svešću i budi prisutan u sadašnjosti, umesto da mozgaš, brineš, vagaš i odlučuješ.
Osećanja te ograničavaju
Jer osećanja su instrument, doduše osetljiviji i merodavniji od uma, u mnogim, mnogim situacijama, ali i tvoje srce i tvoj um su ipak samo instrumenti. Njima treba da barata tvoja svest, da bi ispravno radili. Ne možeš koristiti srce da izmeriš razdaljinu, niti um da osetiš poverenje, a potrebno je da svesno koristiš sve instrumente kojima si opremljen. Intuicija udružena sa zdravim razumom, ljubav u saradnji sa upravljanjem vremenom, ciljevima i planiranjem, strast usmerena na praktična postignuća… Osećanja stalno trepere i menjaju se, variraju, spuštaju i podižu, a ona najjača nisu uvek najlepša. Zato je potrebno da upravljaš osećanjima i da pod nabojem ne donosiš odluke i ne krećeš u ključne akcije. To ne znači samo „smiri se i razmisli“ nego znači budi svestan zašto ti se dešava to što se dešava i ne čini ništa dok ti ne sine, dok ne pojmiš dublji smisao i dok ne osetiš da se tvoj zdrav razum usklađuje sa tvojim osećanjima.
