Zanimljive činjenice koje treba da znate o Tomu Hardyju

10 glumica u koje smo bili zaljubljeni 90-ih

Ivan Divan: “Ne bih odvajao svoju čovečnost od umetnosti”

Postavljanje granica – znak zrelosti i stabilnosti

Kako da bolje podnesete odbijanje

Iritantne stvari koje vam sigurno neće nedostajati – jer ste singl

Ovo je hrana od koje će vam mamurluk biti “kao rukom odnesen”

Ovo su najplaćeniji sportisti u 2021. godini, a evo koliko oni zarađuju

Hrvatska kompanija Rimac postaje većinski vlasnik Bugattija

Stvari koje rade pravi džentlmeni

Ovo je hrana koju bi trebalo da izbegavate nakon što napunite trideset

Vodič kroz emotivni nered – za početnike

Kako da doneseš odluke koje menjaju život

Nisu svi treninzi isti, a ovo je pet vrsta treninga koje možete isprobati

Šta misliš da devojka očekuje od tebe – a šta je njoj zapravo bitno

Umetnost i kultura

Intervju: Nebojša Babić

Nebojša Babić je jedan od najznačajnijih stvaraoca u oblasti fotografije u Srbiji. Već kao dvadesetogodišnjak počeo je da radi kao umetnički i modni fotograf i od tada su njegovi radovi veoma zapaženi i nagrađivani. Realizovao je više projekata za Unesco i Unicef, a osnivač je multimedijalnog umetničkog projekta i galerije “O3one” i jedan od osnivača “B-link” Beogradskog festivala novih komunikacija. Povodom desetog rođendana projekta “O3one”, razgovarali smo sa ovim svestranim umetnikom.

nebojsa tekst Intervju: Nebojša Babić

WANNABEMAGAZINE: Koliko je projekat “O3one”, za deset godina postojanja, doprineo razvoju savremene umetnosti i njenom promovisanju?

NEBOJŠA BABIĆ: “O3one“ je nastao iz moje lične potrebe da nešto promenim, i to u momentu kada više od 97 odsto mladih nije izašlo iz zemlje, niti videlo šta svet ima da im ponudi. Želeo sam prostor za promociju savremene umetnosti i to onako kako se radi u razvijenim sredinama, kako bi i moji prijatelji, kolege, sugrađani dobili priliku da vide nešto novo, drugačije… S’ obzirom na to da nisam imao mogućnosti da budem mecena u pravom smislu te reči, tražio sam način kako da to ostvarim i tako se rodila ideja “O3one“-a. Drago mi je što je ovaj projekat brzo prepoznala i publika, i drugi umetnici, ali i različite organizacije i kompanije. Posebno zadovoljstvo mi je predstavilo prepoznavanje same države i to u vidu nagrade Ministarstva kulture Republike Srbije koje nam je dodelilo Bizart nagradu za najuspešnije strateško partnerstvo između sektora kulture/dizajna i poslovnog sektora. Na žalost, ova nagrada je iz meni nepoznatog razloga ugašena… Slično se desilo i sa brojnim muzejima, kulturnim institucijama… Možda je i zato opstanak “O3one“ još značajniji.

Doprinos “O3one-a“ jeste prvenstveno u tome što je približio savremenu umetnost takozvanim “običnim“ ljudima. Poseban doprinos se odnosi na segment kreativnog korišćenja dostignuća novih tehnologija i postavljanje tehnoloških čuda u službu umetnosti i kulture uopšte. Naravno, ne smem zaboraviti ni naša otkrića, nove mlade umetnike prepoznatljivog izraza.

Kao osnivaču ovog projekta, koji su vam planovi za naredni period?

Moja ideja vodilja za sve u životu je – ne odustajati! Ako se nečeg prihvatim, učinim sve što je u mojoj moći da dođem do rezultata. S obzirom na to da nam je kulturna scena poprilično unakažena, da su sredstva koja se odvajaju za kulturu skromna, smatram da mi sami moramo da dajemo doprinos shodno svojim mogućnostima. Što se konkretno “O3one-a“ tiče, namera mi je da nastavim da podržavam talente, i da podstičem druge na isto. Važno je da imamo što više kvalitetnih projekata, nebitno odakle i od koga dolaze. “O3one“ će nastaviti da bude mesto susreta kvaliteta, to je sigurno.

Šta mislite o razvoju umetnosti fotografije kod nas i da li ima neko od mladih fotografa čiji rad je na vas ostavio utisak?

Sama fotografija je postala sveprisutna i mnogo dostupnija običnom čoveku. To nam je pružila tehnologija, što je dobro, jer ćemo doći do nekih novih dela od neočekivanih autora, koji i ne moraju da imaju neko tehničko predznanje. Kreativnost se danas, opet zahvaljujući tehnici i tehnologiji, mnogo brže razvija i mnogo je lakša razmena ideja, dela… Sa druge strane, iz istog razloga koji olakšava učenje i razvijanje, dolazi i do situacije kada smo preplavljeni morem fotografija, što može biti zamorno. Smatram da nam je potrebna edukacija i to kroz pozitivne primere, kojih na sreću ima. Kao pozitvne bih izdvojio Belgrade Raw i Kamaradis, kao primere udruživanja mladih fotografa u cilju skretanja pažnje i proizvođenja kvalitetnih projekata, što je za svaku pohvalu.

Šta se dogodilo sa festivalom B-link, da li će biti održan ove godine?

B-link je imao različite forme delovanja i svakom formom je privukao pažnju publike. I ove godine će se održati i to u novembru, ali u skromnijem obliku shodno vremenu i okolnostima, ali verujem da ćemo i ovaj put prikazati nešto novo i inetersantno.

o3one napolju sa ljudima Intervju: Nebojša Babić

Radite na mnogim projektima u inostranstvu. Da li je trenutno nešto u pripremi?

Trenutno su aktuelni projekti koje radim sa svojom kreativnom agencijom i jedino što mogu da vam kažem jeste da su zaista izazov. “Orange studio” će kroz ove projekte da izađe na strano tržište i da pokaže da i mi imamo kvalitet koji može rame uz rame da stoji sa nekim svetskim agencijama.

Može se reći da ste multimedijalni umetnik, koji vam je segment umetnosti najdraži?

Ono u čemu najviše uživam je i dalje fotografija, posebno portreti. Ipak, učeći i usavršavajući se, pažnju su mi počeli da privlače multimedijalni projekti iz sfere digital arta. Na žalost, takvih je projekata vrlo malo u Srbiji, bar visokobudžetnih… Kada govorimo o primenjenoj fotografiji i dizajnu, najveći izazov mi je rebranding, nalaženje najboljeg načina da nešto postojeće pretvorimo u novo na zadovoljstvo svih.

Jeste li razmišljali o tome da pokrenete svoju školu fotografije i digitalnih umetnosti?

Još uvek sam mlad, mlad u smislu da imam mnogo toga da učim. Ali, ne štedim se u razmeni informacija i iskustva kako sa starijim tako i sa mlađim kolegama. Otvoren sam uvek za sve ljude koji se ozbiljno bave svojim poslom i idejama, pa tako i fotografijom, u uvek raspoložen za razmenu iskustva.

Šta bi vam bio poslovni izazov na kojem još niste radili, a priželjkujete?

Znam da je pitanje poslovni izazov, ali ću na ovo pitanje da odgovorim sa trenutno najvećim izazovom za mene u svakom smislu. U pitanju je jedan veliki filantropski projekat. Naime, moj tim i ja smo se prihvatili zadatka da damo svoj doprinos našem okruženju kako u domenu umetnosti, tako i šire. Iz tog poriva da učinimo nešto dobro, došlo je i do komunikacije sa ljudima u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj. Brzo smo našli zajednički jezik i rešili da učinimo šta je potrebno da “Tiršova” bude još bolja i za decu i za roditelje koji su joj okrenuti. Jedan od prvih problema čije ćemo rešavanje pokrenuti jeste postojeća kuhinja, koja nije na zadovoljavajućem nivou. Nakon toga, u planu je i rad na promovisanju kulture ishrane uopšte, i još mnogo toga.

Dakle, filantropski projekti koji promovišu ideju opšteg dobra i putem kojih se vraća osmeh na lica ljudi su ono što sve više okupira moju pažnju. Mislim da nisam usamljen u ovome i nadam se da ću vrlo brzo pored sebe imati veliki broj istomišljenika uz koje će biti lako pokrenuti svet!

fotograf: Darko Radulović

Olivera Denčić

Wannabe TV

Editors choice