Do sada smo znali da je lepšim ljudima lakše da brže dođu do posla, ali nismo znali još jednu činjenicu o lepim ljudima, a to je da su oni zdraviji od manje privlačnih ljudi. Ovo nije nagađanje već su to podaci dobijeni decenijskim istaživanjem instituta u Sinsinatiju.
Više od 9000 muškaraca i žena starosti između 25 i 35 godina bilo je podvrgnuto istraživanju tokom kojeg su naučnici pratili njihovo fizučko i psihičko zdravlja i došli do korelaciji između dobijenih rezultata i fuzičkog izgleda. Naime, ispostavilo se da su lepši ljudi manje skloni bolestima kao što su astma, povišen horestelor, deprsija i mnoge druge bolesti.
Kako su naučnici došli do podataka ko je od ispitanika lepši? Oni su sa njima obavljali devedesetominutne intervje tokom kojih su ih na skali ocenjivali kao privlačne i manje privlačne. Ispostavilo se da su oni zdraviji ljudi bili upravo oni koje su naučnici ocenili kao pravlačnije u odnosu na druge. Ovo je samo još jedna činjenica koja ide u prilog lepšim ljudima nakon onih da lakše dolaze do posla ili činjenice da zbog toga što su lepši, lakše upsotavljaju poverenje kod dece. Da li bi ovakvi podaci trebalo da nateraju one manje lepše na nekakve hiruške zahvate kako bi bili lepši a samim tim i zdraviji? Izgleda da ne. Jer postavlja se pitanje zašto su neki ljudi lepši od drugih. Da li zboga toga što ih mi doživaljavamo kao lepše ili zbog činjenice da poseduju gen koji im stavrno daje prirodnu lepotu? Naučnici se slažu da je i jedno i drugo tačno.
Šta ako ste manje lepi? Pa ne brinite. Svako ima stvari koje ća vam lakše pasti nego onima koji važe za lepše od vas. Lepi ljudi obično vole da kažu da je teško nositi se sa lepotom jer koliko god da im život čini lakšim, ipak je to breme koje je teško nositi sa sobom. Pa kome da verujemo, naučnicima ili njima? Kao i sve u životu, pa tako i lepota ima svoje pozitivne i negativne strane. A lepota je sama po sebi individualna stvar.
