Život kakav živimo u ovom veku, nameće nam otuđenje na svim nivoima, a najopasnije je otuđenje od sebe samih. Upravo je to odvajanje od izvora sopstvene snage i spoznaje o sopstvenom kvalitetu najveći uzrok najvećeg broja savremenih bolesti. Permanentno podnosimo mentalna opterećenja i u zavisnosti od intenziteta onoga što nam se događa, gradimo nivo mentalne otpornosti, što je direktno povezano sa našim zdravstvenim stanjem.
Um je mesto je odakle potiče sve čime rezulitraju naše akcije, mesto na kome se nalazi program koji upravlja našim životom i taj program je uključen u svakom životnom trenutku, sviđalo se to nama, ili ne. Kao veliki hard disk, koji ima neograničenu memoriju, um čuva sve informacije u skladištu koje služi kao orijentacija i navigacija za sve buduće akcije i dela. I to je naš najveći problem.
Um i ubeđenja
Na osnovu informacija koje pristižu u skladište našeg uma, on donosi zaključke uz pomoć kojih dalje funkcioniše. Ti zaključci postaju naša životna orijentacija, ili drugim rečima naša životna istina, poznata kao ubeđenja. U velikom procentu, ta ubeđenja su iracionalna, potpuno subjektivna i detinjasta, jer su nastala u detinjstvu i ostala aktivna. Nezrela ubeđenja rezultiraju sebičnim, nezrelim i destruktivnim akcijama.
Negativna iskustva nastala u detinjstvu, ili proizašla iz iracionalnih, subjektivnih i nezrelih ubeđenja sa kojima smo preduzeli neke životne poteze, povezuju se sa negativnim emocijama u našoj podsvesti, a naš neurološki sistem ne može da se izbori na uobičajen način sa njima. On se bavi procesom razgradnje pristižućih informacija, ali informacija o izuzetno negativnom iskustvu, povezanom sa jakom negativnom emocijom, suviše je intezivna, da bi bila razgrađena i kanalisana i zato se potiskuje u podsvest, kako bi oslobodila svesni deo i omogućila mu da nastavi da funkcioniše.
