Psiholozi se slažu oko toga da je “radoholizam” vrsta poremećaja, i da zavisnost od rada na duge staze, nije manje štetna od bilo koje druge. Takođe, utvrđeno je da postoji razlika između angažovanosti na poslu i zavisnosti od njega. U prvu grupu spadaju oni koji mnogo rade zato što ih pokreće strast prema poslu, a u drugu oni koje uvek motivišu negativna osećanja poput krivice i prinude.
Zahvaljujući tome što postoje načini da uskladite svoj poslovni i životni balans, razmislite dobro kada vam neko kaže da ste radoholik! I pročitajte sledeće činjenice koje će vam pomoći da sagledate svoj odnos prema poslu u pravom svetlu.
Neuzimanje odmora kvari vašu karijeru
Svakome je potreban odmor, da bi nadoknadio energiju za nove poslovne poduhvate. Oni koji ne uzimaju godišnje odmore, misleći da tako njihov posao trpi, grdno se varaju! Istraživanja su pokazala da su upravo takvi ljudi najmanje produktivni na poslu posle nekog vremena.
Mozgu je potreban odmor
Ovo se ne odnosi samo na odlaske na odmor, već na svakodnevnu potrebu vašeg mozga da se na kratko odmori. Rezultati nekih ispitivanja su pokazali da bi posle svakih 52 minuta rada, trebalo 17 minuta odmarati mozak. Tako ćete uspeti da izgurate ceo radni dan produktivno i uspešno.
Ne treba jesti za radnim stolom
Pauzu za ručak nikako ne treba da provedete za svojim radnim stolom, jer je to upravo vreme kada se vaš mozak odmara. Čak ako odete da ručate sa kolegama ili klijentima, pretvorićete tu pauzu u nešto produktivno, ali neopterećujuće za mozak.
Uništavanje veze
Ako ste radoholik, to se neminovno odražava i na vašu vezu. Oni koji su zavisni od posla uvek stavljaju posao ispred veze ili porodice, što vremenom dovodi do otuđivanja i u krajnjoj liniji, razdvajanja.
Loš uticaj na kolege i klijente
Radoholik je stalno pod stresom koji onda prenosi i na svoje kolege, kao i na klijente sa kojima sarađuje. Zbog toga se produktivnost cele firme smanjuje, jer u stresnom okruženju ne mogu da se postižu veliki rezultati.
