Ako imate osećaj da vas život melje poput mašine za mlevenje mesa, nastojeći od vas da napravi kobasicu, to je tačan osećaj. Svi smo manje ili više utamničeni, labavije ili čvršće okovani potrebama i zahtevima koje nam nameće potrošački duh savremenog društva. To društvo, koje naveliko propagira ljudska prava i slobode, najveći je uzurpator tih prava, a svoj apsolutizam sprovodi nametanjem sistema vrednosti u kome se sve meri novcem i sticanjem – više nije dovoljno imati dovoljno, treba želeti više, steći više, težiti višem, a šta je to više, reći će vam propaganda potrošačkog društva. Bolju i savremeniju tehniku, automobile, komfor. A čim steknete bolje, pojavi se novo, unapređenije, savršenije, sa više funkcija i opcija, za koje se uopšte ne pitamo da li su nam potrebne. Stekni, upotrebi, potroši i razvij apetit za još.
Konzumerizam nas je porobio, a toga postajemo svesni kad shvatimo da smo nezadovoljni, napeti, pod stresom i da ne znamo za radost i opuštanje. Kad rešimo da se okrenemo sebi, upuštamo se u opasnu hajdučiju, postajemo svesni i samosvesni odmetnici od potrošačkog društva, koji imaju unutrašnji život na ograničenom privatnom prostoru, koji stalno otimaju i čuvaju od mentalnih porobljivača. Samospoznaja je jedini način borbe za svest, a to je jedini pravac kojim se ide ka opstanku sveta.
