1/2

Poznavati sebe je imperativ savremenog čoveka u savremenom svetu, a individualni doprinos je sigurno vredan koliko i naučni. Ono što svako sam zna o sebi, ne može se objektivno izmeriti i ustanoviti kao pravilo ili orijentir za ostale ljude. Subjektivno znanje je neprocenjivo, ali objektivno – neke od ovih činjenica možda će te iznenaditi!

Čovek je jedini sisar koji ne može da guta i diše istovremeno

Svi ostali sisari, kao i mnoge druge životinje, mogu da dišu i jedu u isto vreme. To mogu čak i ljudske bebe i zato uspevaju da doje bez posledica. Ali i bebe izgube ovu mogućnost sa oko 9 meseci života.
Ljudi nemaju ovu korisnu mogućnost zato što se kod nas grkljan nalazi neobično nisko u grlu, u poređenju sa mestom gde se nalazi kod drugih sisara i životinja. Ovako postavljen grkljan nam omogućava međutim, da proizvodimo širok spektar zvukova – da govorimo.

Usamljenost fizički boli

Ta bol koju osećamo kad smo usamljeni, probada srce. Fizički nas boli. Istraživači sa univerziteta u Kaliforniji su rešili da naprave eksperiment kojim bi otkrili zašto je to tako, pa su zamolili učesnike da igraju kompjuterske igre sa jednostavnim zadacima, koji međutim zahtevaju učešće dva igrača. Ono što učesnici nisu znali jeste da je drugi igrač samo deo računarskog programa, dizajniran da napusti igru nakon nekoliko minuta. Svaki put kad bi „igrač“ odnosno, program, napustio igru, učesnik se osećao usamljeno i odbačeno.

andrew neel 137513 Šta sve ne znaš o sebi – zanimljive činjenice o ljudskosti

Istraživači su otkrili da isti deo mozga koji je zadužen za obradu fizičkog bola, obrađuje i osećaj usamljenosti. To objašnjava ljudsku potrebu za uklapanjem u društvo i pomaže u razumevanju pritiska koje društvo vršnjaka ima na pojedinca. Naučnici se nadaju da će ovim putem stići do nekih odgovora na pitanja o tome kako se efikasnije boriti protiv depresije.

Zašto zaboravljamo šta smo hteli kad uđemo u sobu – pa moramo da se vratimo tamo odakle smo krenuli

Svako poznaje ovaj osećaj izgubljenosti – došao si po nešto i ne možeš da se setiš šta je to što si hteo, a onda, ako se vratiš tamo odakle si krenuo, odnosno, tamo gde ti se javila potreba za tim nečim što si krenuo da uradiš, najčešće se setiš šta je u pitanju.
Postoji razlog zašto se ovo dešava. U nekim istraživanjima ljudskog pamćenja, dve grupe ljudi dobile su prost zadatak koji su imali da obave nakon što pređu određenu udaljenost, s tim što jedna grupa mora da prođe kroz vrata, a druga ne mora. Pokazalo se da su ljudi koji su prolazili kroz vrata imali tri puta veću verovatnoću da zaborave zadatak. Zaključak je da naš um percipira vrata kao “granicu događaja” i da su odluke donete u jednoj prostoriji tamo ostale sačuvane (kao u folderu). Upravo zato i možemo da se setimo šta smo hteli, kad se vratimo nazad, jer se u mozgu aktiviraju sećanja iz te prostorije.

Editors choice