Zašto ne želite da modelirate svoje vođstvo po ugledu na heroja iz vašeg omiljenog filma ili serije? Jer su vaši heroji izmišljeni i promovišu pogrešne predstave i zablude o liderstvu, koje su filmski vrlo efektne, ali u realnosti neodržive.

Pronalaženje vrednih lekcija o liderstvu u popularnim filmovima je inspirativno i podstiče elastičnost definicije liderstva u našim umovima. Čini se da liderstvo može biti dosta toga – od ponašanja na način koji nas „vozi“, preko učenja dubokih lekcija o sebi, do uticanja na druge da postignu zajedničke ciljeve. Na koji način su ovo zablude o liderstvu?

Zablude o liderstvu koje smo usvojili iz filmova

Biti lider, a ne menadžer

Filmovi nas uče da su menadžeri inferiorna bića opsednuta sitnim svakodnevnim zadacima. Nasuprot njima, evoluirana bića poznata kao vođe, ne udišu kiseonik, već vizije i inspiraciju – lideri su briljantni umetnici koji stvaraju slike gigantskih formata.

Kada je 1979. nastao lik Lucijusa Foksa u „Betmenu“, pojam menadžmenta još uvek nije bio „izvikan“ među scenaristima i ovaj biznismen, izvršni direktor kompanije Wayne Enterprises (Betmenovih svetskih poslova), bio je izuzetno efikasan menadžer sjajnog karaktera – koga nema u najnovijem Betmenu.

Dihotomija lider-menadžer postala je ukorenjena predrasuda – ovo su opasne zablude o liderstvu, jer bez čvrstih operativnih struktura, organizacija koja ima samo inspirativne lidere „šire slike“ splasnuće kao izduvan balon. Lideri ne mogu dugo ostati inspirativni – vizionari gube poštovanje ljudi, ako im smeta da „zavrnu rukave“ i bave se efikasnom raspodelom posla.

Zablude o liderstvu bez želje za vođstvom

Pravi lideri nikada nisu želeli da predvode – oni su nevoljno preuzimali kormilo, jer su bili potrebni drugima i ova zabluda o liderstvu podržana je u mnogo popularnih (i odličnih) filmova kao što je „Hrabro srce“, „Šindlerova lista“, „Matriks“, „Igre gladi“, a najbolje je sažeta u filmu „Dvojica papa“, kada kardinal citira Platona: „Najvažnija kvalifikacija za vođu je da ne želi da bude vođa.“

U stvarnosti, istraživanja pokazuju da je najveći prediktor uspešnog liderstva (ispred inteligencije ili karaktera) upravo motivacija za vođstvo. Zablude o liderstvu bez ambicije su opasne, jer se vođe mogu preisptivati da li su dostojne, ako nisu bile primorane na vođstvo, zbog krize ili glasanja. Lideri koji su ljubazniji prema sebi, ljubazniji su i prema drugima. U redu je želeti liderstvo, preuzimati odgovornosti lidera i praviti greške i učiti svoje lekcije usput.

Pročitajte i ovo: Svestan lider – kako svesnost može poboljšati vaše liderske veštine

Skromnost i empatija je sve što je lideru potrebno

U TV seriji Ted Laso se pojavljuje kao mendžer engleskog fudbalskog kluba, igre o kojoj vrlo malo zna. Iako ima malo ili nimalo moći u svojoj novoj ulozi, kombinacijom skromnosti i srdačnosti on pravi uspeša tim u kome svako svakog voli. Serija je divna i koristan je podsetnik liderima da preusmere deo napora sa svojih brojih prioriteta na brigu i empatiju. Takođe, to je užasan model za svakog ko pokušava da vodi isključivo po tom receptu.

Liderstvo je nemoguće u nedostatku moći. Moć nije nužno zasnovana na stručnosti ili poziciji – ona može biti lična (referentna moć) koja dolazi iz harizme ili izuzetne inteligencije. Ali snažno izražavanje ovih kvaliteta zahteva mnogo samopouzdanja, koje se neguje pozitivnim društvenim povratnim informacijama. Drugim rečima, čak se i lična moć rađa iz društvene moći, koja zahteva određenu borbu. Istraživanja pokazuju da je skromno vođstvo neefikasno kada su liderske moći niske.

Zablude o liderstvu uprkos otporu

Ako imate sjajnu ideju, liderstvo znači da treba da je progurate, uprkos otporu – rezultati će pokazati da ste u pravu. Ova formula sjajno funkcioniše u filmovima, jer volimo da vidimo kako protagonista uspeva, uprkos svim izgledima i uprkos mišljenju svih ostalih. Ako u stvarnom liderstvu pokušate da uvedete veliku promenu bez razmatranja principa upravljanja promenama (prodaja ideje, stvaranje moćnih saveza), vaša velika ideja će propasti pre nego što početni entuzijazam izbledi.

Vođa zna šta je dobro za svakog

Inspirativni vođa koji „čita misli“ i zna bolje od svih šta je najbolje za svakoga, pojavljuje se u mnogo filmskih varijanti. „Društvo mrtvih pesnika“, „Sećanja na Titane“, „Trener Karter“ „Svaka božja nedelja“ odlični su filmovi (koje treba da pogledate, ako još niste) koji inspirišu mnoge lidere.

Međutim, liderstvo zasnovano na dinamici učitelj – učenik,  kojim najbolji nastavnici i treneri majstorski vladaju u suštini se razlikuje od liderstva koje najbolji šefovi mogu da pokažu na poslu, u odnosu sa odraslim osobama. Ako stvaramo idole od svojih šefova (istraživači ovu pojavu nazivaju „romansom liderstva“), očekujući da oni znaju šta je najbolje za nas u svakom trenutku, odričemo se odgovornosti za predstavljanje sebe, za svoje izbore i sopstveni razvoj.

Ove zablude o liderstvu utiču na mlade ljude kada odlučuju da li imaju ono što im je potrebno da bi se bavili liderstvom, kao i na formiranje očekivanja koja zaposleni imaju od lidera.

Filmovi i serije imaju snažan uticaj na naše živote, daleko izvan granica našeg razumevanja liderstva. Na kraju krajeva, većina dobrih filmova postavlja fundamentalna pitanja „kako treba živeti“ i „šta je dobro proživljen život“ i daje sve od sebe da ponudi odgovore. Uživajte u njima, ali zadržite kritičko mišljenje kojim ćete osvetliti romantične ideale.

Pročitajte i ovo: Uloga spiritualne inteligencije u liderstvu 21. veka

Naslovna fotografija: instagram.com/hardcorechristianbalefan

 

Đorđe Đoković

Comments