Mi smo ozloglašene po pitanju drame. Opšte je poznato da žene vole da drame i da prave scene. Manje je poznato koliko je često muškarac drama kvin, jer vi to obavljate u kućnim uslovima, bez brojne publike, uglavnom. Nije pravilo. Ali ako ste pametni, ili bar dovoljno lukavi, ne dozvoljavate da svi znaju kakav ste dramoser.
Drama kvin oba pola ne ume da se posvađa, odnosno da iznese raspravu do kraja. U nekom trenutku – onom kad shvata da nema argumente i da mu ne preostaje ništa nego da performans okonča nekom dramatičnom završnicom, ona demonstrativno odlazi, zalupivši vratima, prekida vezu čim poentira, uvredi se i ućuti i mrzi vas tiho.
Drama kvin ume smrtno da se uvredi tamo gde bi se neko samo kiselo nasmejao, a neko drugi frknuo s neodobravanjem i odbacio momenat, kao probušenu loptu.
Drama kvin se najsmrtnije uvredi kad je (ga) prozovete za dramoserstvo, jer je najdublje vređa kad je ne shvatate ozbiljno. Ona sama sebe i te kako ozbiljno shvata, a možda i samo sebe shvata toliko ozbiljno.
Drama kvin ima zanimljive performanse, ali ograničen repertoar.
I ne zna da je drama u suštini komična.
Ako vas prozivaju za dramljenje ili vam se smučio neki dramoser u vašoj blizini, puštajte mu ovaj spot (a ima i još sličnih) kao terapiju, tri puta dnevno:
Veoma je konstruktivno osvestiti svoju potrebu za dramom.
Ona nastaje iz onog dela nas koji se oseća ugroženo i stvara dimnu zavesu da bi se odbranio.
U terapeutskom postupku poznatom kao psiho-drama odvija se suočavanje sa svojom ranjivošću. Sa onim životnim momentima koji su utvrdili naša nesigurna, izložena i ranjiva mesta.
Sposobnost uviđanja burlesknog potencijala drame odlikuje vrlo kreativne ljude.
Što ne znači da svi dramoseri imaju vrlo kretivan potencijal.
Ali ako ne želimo da prevaziđemo dramu, možemo njome da se poigramo. U dnevnim dozama.
Možemo da najavimo dramu i tražimo da nas ne prekidaju, a možemo i da tražimo ocenu svog dramatičnog performansa, ali pre toga moramo biti svesni da želimo dramu.
Ah, prokleto prihvatanje odgovornosti, uvek se nameće tamo gde ga ne želimo! Ko još želi da se njegov dramatični nastup ocenjuje po kvalitetu izvedbe, to nije ozbiljno!
Ako prihvatimo komičnu stranu dramljenja, prihvatamo i odgovornost za sopstvene performanse. Ako ne želimo da se kanališemo, jer nam naš temperament diktira tempo bešnjenja i pražnjenja, onda prihvatamo i da se najozbiljnije naklonimo publici koja aplaudira.
I moramo biti zaista ubedljivi, ako ne želimo da bežimo pred projektilima trulog paradajza. Ili još gore, da prođemo nezapaženo i ne izazovemo nikakve reakcije.
A ima i gore. Da nas onaj kome dramimo, ubedljivo naddrami.
Drama kvin je odgovorna za svoju reputaciju.
Molim.
Da, dobro, može i malo više od pola kila. Za poneti.
Izvor fotografija: youqueen.com, www.queen.gr
Aleksina Đorđević
