Kad je u pitanju broj partnera, uvek imamo čega da se stidimo. Ili je poveliki, što ukazuje na to da nismo imali baš mnogo ukusa i pameti (nismo birali) ili je zanemarljiv, što znači da nemamo baš puno iskustva. Rezon je sledeći – ko ima puno iskustva, to obavezno znači i da ima dovljno lošeg iskustva, pa će umeti da ceni ono što je dobro i vredno. Ko nema, moraće mnogo da uči, a možda će se zapitati da li bi imao šta više i bolje da nauči sa nekim drugim. Iskustvo znači zadovoljenu radoznalost, osim ako uopšte nije integrisano kao iskustvo, već je znak bezglave potrage, ili besmislenog samokažnjavanja. Neiskustvo otvara nove horizonte, a ono bolno se mora doživeti, da bi se ikakvo iskustvo steklo.
Pogledajte parove koji imaju iza sebe brakove i decu – kad se sretnu i prepoznaju, sa životnim iskustvom, koje se ne odnosi samo na broj partnera i seksualno iskustvo, nego na ozbiljan životni teret koji su poneli i odgovornosti koje su preuzeli, oni to umeju da cene. Tolerantniji su, usredsređeni na ono što je važno, razumeju jedno drugo i trude se da olakšaju život i zajedništvo – oni znaju da se ljubav ne podrazumeva, da zajedništvo uopšte nije lako, da su izazovi uvek prisutni i da svakodnevica melje i uništava, ako ne čuvaju to što imaju.
Pretpostavka je da će se onaj ko je imao dovoljno iskustva (oveću cifru) iza sebe, smiriti u vezi i ceniti stabilnost. Ali postoji i strah da je taj navikao na površne odnose, da će mu stabilnost dosaditi i da neće ni želeti da se smiri.
