Zanimljive činjenice koje treba da znate o Tomu Hardyju

10 glumica u koje smo bili zaljubljeni 90-ih

Ivan Divan: “Ne bih odvajao svoju čovečnost od umetnosti”

Postavljanje granica – znak zrelosti i stabilnosti

Kako da bolje podnesete odbijanje

Iritantne stvari koje vam sigurno neće nedostajati – jer ste singl

Ovo je hrana od koje će vam mamurluk biti “kao rukom odnesen”

Ovo su najplaćeniji sportisti u 2021. godini, a evo koliko oni zarađuju

Hrvatska kompanija Rimac postaje većinski vlasnik Bugattija

Stvari koje rade pravi džentlmeni

Ovo je hrana koju bi trebalo da izbegavate nakon što napunite trideset

Vodič kroz emotivni nered – za početnike

Kako da doneseš odluke koje menjaju život

Nisu svi treninzi isti, a ovo je pet vrsta treninga koje možete isprobati

Šta misliš da devojka očekuje od tebe – a šta je njoj zapravo bitno

Devojke

Vodič za muškarce: A gde ti držiš muda, na klaviru?

Ženski svet je postao agresivan. Opala nam je tolerancija na glupost, nesposobnost, neodlučnost, zbunjenost, nedoraslost, na sve ono za šta u životu treba samo malo petlje. Obična muda završavaju posao, samo tako.
Samo, muški svet je nešto zabatalio upotrebu fundamentalnog nakita.

Kao one bogate gospoje, što prave safire drže u sefu, a na fensi skupovima nose kopije. Lažnjake. Da prikažu šta imaju tamo gde niko ne može da vidi. Sad samo umesto Puatanahulinih suza zamislite dlakavu kožnu kesicu, sa dve okrugle izbočine, jedna malo niže od druge. Eto kako bi izgledalo, kad bi okačio prava muda. Ovako, držiš ih na sigurnom, pod šifrom, laserom i kamerom, dok klackaš ove identične kopije pred našim zavidljivim nosevima.

Muško si, može ti se.

Mi možemo da se kurčimo koliko hoćemo, nemamo muda da izložimo kao dokaz svoje spremnosti za život. Ali ne moramo ni da strahujemo da će nam se otegnuti do kolena. Ili polupati. Nosimo naša imaginarna muda kako ‘oćemo. Samo što često nećemo. Ali niko nas ne pita. A mi se pitamo.

01184 Vodič za muškarce: A gde ti držiš muda, na klaviru?

Dokle, aman? Kad je pauza? Teška ova muda dvesta kila, boktemazo! Malo bi’ da o’ladim. Da se ispružim pored bazena i pijem koktelčinu sa mrvljenim ledom na izuvijanu staklenu cevčicu, dok mi kišobrančić golica sinuse, a listići mente zapadaju među zube. Da me izmasira crnac, pa da se posle opet opružim pored bazena. I tako nekoliko dana. Mislim, dosadilo bi mi duže od nekoliko. A i tog crnca sam stavila onako, metaforički. Jedino koktel i leškarenje uz plavu rupu punu vode u kojoj nema nikog osim mene, kad se prevrnem sa dušeka, to mi je trip, izistinski.

Nego, zabagovala sam. Ne znam da li bih uspela toliko da se opustim, čak i da dođe Meri Popins i odvede me baš u taj crtež. I gde bih ostavila onolika muda? Kome da ih poverim na čuvanje? Da mi ih mazne neki muškarac, pa da krene da se ponaša kao ona sila što se iznenada pojavljuje i rešava stvari? Srčka da me rokne?! A da, neće niko da mažnjava čak ni originalne kopije, pa što bi se baktao sa imaginarnim mudima? I još kad ima svoja sopstvena, dragocena i neprocenjiva, toliko da moraju da ostanu sakrivena. Jesam glupa. Jebiga, svako ceni ono što ima. Čak i ono što nema.

01185 Vodič za muškarce: A gde ti držiš muda, na klaviru?

I pazi mene, molim te! Kad zamišljam spasioca, ja tripujem Meri Popins. Dakle, vreme mi je da muda odložim na klavir, odmah pored zlatne dugmadi za manžetne.

Nego, moraću i brkove da obrijem.

Aleksina Đorđević

Wannabe TV

Editors choice